Moja dela

Tišina

Miris znoja, krvi I bola.

Moj vitez pored mene.

Tama.

Blagi uzdasi nedefinisanih osecanja

Kruze po sobi

Podsecajuci nas na nesto sto ne znamo sta je

A sto smo postali.

Nemi krik moje duse upucen Tebi

Ljubavi moja

Ne tuge

Ne bola

Vec straha

Od tebe

Od sebe

Hoces li me ikada voleti,

Hoces li ikada osetiti moje dno kada sam sa tobom

Hocu li ja uspeti da iza svih iskrenih reci, nesvesno izrecenih

Staviti Tvoju ljubav kao svetinju?

Zasto cutis?

Zar te nijedan zvuk ispusten iz mojih usta

Ne navodi ni na jednu rec?

Ti znas sve sto ja znam.

Postao si ja.

Nema sam pred Tobom.

Jaci si

Bolji

Nemilosrdniji

Lezimo cutke posle svecanog cina predavanja mog bica Tvom

Ne znam o cemu razmisljas

Da li zelis da je tu sada neka druga?

Ova iskrenost u obliku krhke devojke

Nista ti ne znaci.

Iskre iz Tvojih ociju danas

Drugacije izgledaju

Plavi pogled obecava nepregledna prostranstva ljubavi

Strasti

Zlatnih reci

Laz li je?

Misli me vode bolu

Ti to osecas.

Ti znas da patim za Tobom

Znas da si mi sve

Znas da moja jutra ne bi imala smisla bez tebe

Da bi noci bile pune suza

Svaka suza je jedan dan proveden sa tobom

Tamo gde se reci gube

I odlaze u nepovrat

Tamo gde je svet divan

A ljudi savrseni

Tamo gde cemo se pogledima razumeti

I gde cemo samim svojim postojanjem tesiti ovo drugo

Odvedi me, molim te!

Cuj jecaj ove mlade duse I pomozi joj

A ako ne mozes,

Ostavi je!

Baci medju stare iznosene stvari.

Samo je stavi na svoje mesto

jer ovako vise ne moze!

Reci nesto!

Prekini ovu tuznu tisinu

Recima utehe

Priznanjem svojih osecanja

Samo ne daj da potonem ne znajuci te

Ti znas sve

Ali ti ja to iznova govorim

Tesko je, znamo oboje

Jednom ljudskom bicu dati dusu na dlanu

Ali ne znas kako bi moglo biti lepo kada bi se I druga dusa dala!