Buđenje
Posmatrajući sve životne probleme i radosti, misleći svakodnevno o njima, došla sam do najvažnijeg zaključka. Pririoritet u svakoj situaciji jeste ljubav prema sebi, praštanje sopstvenih grešaka i okretanje budućnosti. Život nije ni juče, ni sutra, život je sada, ovog trenutka. Ono što je bilo neće se vratiti nikada, a ono što će biti – mi ne znamo. Postoji samo danas, samo ovaj trenutak koji sada traje. Da, život jeste bolan, ali nikako nije težak. Jedan veliki čovek je rekao da čovek vredi onoliko koliko puta u životu ustane. Padova svakako ima, ali radost je u ustajanju. Zašto sutra, zašto prekosutra? Zašto ne sada? Jedna od najbitnijih stvari u životu jeste sposobnost da uhvatimo trenutak. Nije cilj postojati – cilj je živeti! Zato ponosno dižem glavu, visoko najviše, udišem duboko želeći da ispunim svaku ćeliju svog tela tom fantastičnom vazdušnom svežinom. Moja duša je izlečena. Rane zarastaju svakog dana sve više i imam želju da svoj život učinim izuzetnim. Želim da promenim svet! Ne Zemljinu kuglu, već ovaj mali svet u meni, u mom srcu. Svrha nikada nije bila jasnija i očiglednija nego sada. U ovom trenutku sadržan je čitav moj život. Ja znam da iza mene neće ostati ništa, ni ime, ni slika, ništa! Ali ja celim svojim bićem želim da ostavim za sobom svoje delo koje će sijati i kada se moj sjaj bude ugasio. Koji će se buditi sa svakim izlaskom sunca onda i kada ja budem zauvek zaspala. Osvedočiće moje postojanje i moj poklon sopstvenom životu. Smrt nije bolna, niti je večna. Ona je baš kao i život, trenutno stanje naših duša. Ne plašim je se. Više se ne plašim ni života. Ne mogu da utičem na druge, ali svakako mogu i želim da utičem na sebe. Istina jeste, tamo negde, daleko od ljudskog uma i dodira, ali putevi do nje postoje. Potrebno je pomoći ljudima da upale svoje fenjere i da krenu u potragu za njom. Jeste mračno i hladno, mučno i odbojno, ali je svrsishodno. Zaista je tužno to što ljudi ne žele da potraže svoju istinu, a ona je zapravo u njima samima. Ljudska su srca urasla u korov, ne mogu se pronaći od toliko besmislica. Kada bismo svakoga dana sekli tu korov pomalo, život bi bio besprekoran. Zapamtite, sve sto vas muči u životu – stvorili ste sami, zašto onda to sami ne iskorenite?! Ne želim da se sećam sreće, želim da je sada osećam. Svakoga jutra kada otvorim oči i ugledam dan, znam da sam načinila jedan veliki korak ka svojoj istini. Nema više stajanja i čekanja, dok vreme odlazi u nepovrat, dok život nestaje u beskraju prolaznosti. Svaki dan je novi početak, život se može promeniti u trenutku. Kada bismo barem to shvatili! A život nije nista drugo do neprestana borba. Ne sa vremenom, ne sa prolaznošću, već sa samim sobom.